Proleće je kalendarski već ovde, a Beograd nije pripremljen. Snebiva se da skine zimsku jaknu, uplašen od toga šta je ispod površine. Imala sam tu sreću( ili nesreću) da sam rodjena u jednom Beogradskom porodilištu. Zbog toga ovaj grad osećam svojim, zbog toga sam često posesivna prema njemu, zbog toga dajem sebi pravo da ga neizmerno volim. Kada bi Beograd bio muškarac, onda bi bio neverovatno dobar frajer. Ta kombinacija šarma i drskosti, nežnosti i markantnosti, intelekta i dečije naivnosti, besprekornog stila i potpune opuštenosti...
Jevremova je danas, ulica susreta. Muškarci i devojke igraju salsu na ulici, kubanska muzika osvaja iz zvučnika, a prolaznici se čude, pomalo i dive, ovom duhu Beograda, koji pleše po kiši. Duž Jevremove sam prikupila pozitivnu energiju i utočište prinašla u Dositejevoj. Ušuškanost" Bašte Martaan" ponovo me je osvojila. Ovaj Dorćolski kafić nije pogodan za one koji žele da prikažu svoja nova kola. Pozicioniran je tako da su svi gosti skriveni od pogleda prokaznika. Lično, uživam u ušuškanosti ovakvih Beogradskih mesta. Ovo je kafić, gde se Beogradjani osećaju, kao kod kuće.
Samo par metara na dole, počinje jedno drugo lice Beograda. Tu možete upoznati nekoga ko vozi novi "Audi" i istovremeno živi u iznajmljenoj garsonjeri na Miljakovcu. Samo u Beogradu, možete zateći prelepu devojku sa "Michael Kors" tašnom, kako joj kontrola piše kaznu u gradskom prevozu. Ovde i nigde više, princ ne govori srpski, a predsednik engleski. Ovde retko ko ima posao, a svi žure i ništa ne stižu.
Ukoliko ste posmatrač sa strane, možete se prevariti i okarakterisati Beograd, kao velikog blejača, koji samo ispija kafe i sa strane, ispod oka prati laki hod prelepih Beogradjanki, koje nose proleće u kosi, i kao lagane balerine, proleću kraj Beogradskih bašti još lakše, nestaju iza Dorćolskih ćoškova. Razumljivo je da ćete to pomisliti, ako ste stranac u Beogradu. Ono što nikada nećete videti je da je Beograd spreman da stane, da se zamisli, da ustane u šest i uredno ide na posao. Pa ponovo, kada padne mrak, obuče najbolju košulju i široko se smeši onim istim Dorćolskim balerinama. Nećete videti, jer on i ne želi da ga takvog pamte. Želi da ostane, onaj isti mangup, koji vas je osvojio.
Ovo je grad, kojeg i dalje budi Duško Radović. Grad u kojem Momo Kapor večno živi i piše na salveti u ćošku zadimljene kafane. Grad u kojem je Olivera Katarina zauvek mlada i dugonoga.
Beograd je najbolje mesto na svetu za sanjare.
